ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ

СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ

ЕПИСКОП АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКИ

Драга наша децо духовна:

Обраћајући се вама, љубљеном монаштву, свештенству, свим синовима и кћерима, светосавској деци наше Свете Цркве, срца разгорелог и препуног радости због победе светлости над мраком и живота над смрћу, свесрдно честитамо свима овај велики и победоносни Празник над празницима – Васкрсење Христово, најрадоснијим поздравом:

То радосно, пасхално горење срца које су искусили Св. апостоли Лука и Клеопа на путу за Емаус, на исти начин нека испуни и срца свих нас живим присуством самог Васкрслог Господа. Да би нам Он могао ''отворити очи'' срца, треба да се у нашем свакодневном животу ослободиимо свих предрасуда и сваког слепила. А да бисмо могли отклонити сваку препреку ''спорог срца'', потребно је да превазиђемо себе саме и све своје недостатке и дозволимо да нам Он, који је Живот и Васкрсење, оствари наше сопствено васкресење.

И поред победе Васкрсења Христовог, туга и уздисање још увеко постоје на овом свету. Зашто? Зато што ми не прихватамо ту Његову победу као своју, не препуштамо се свесрдно Христу. Често не видимо колико мрачна дела овог света утичу на нашу духовну, а и физичку пропаст. Зар нам није јасно да су многи међу нама постали саучесници савремне јереси секуларизма? Да ли смо се поистоветили са онима који би хтели да Цркву, Тело Христово, претворе у корпорације и асоцијације, и тиме да разоре наше јединство у Христу? Зар смо себи дозволили да ослепимо очи срца наших, и то до те мере да више нисмо у стању да распознајемо истину од лажи? Зар не видимо колико тај наш грех утиче на наш морални пораз? Уколико не верујемо, упитајмо се – да ли нам омладина пати од удаљености од Цркве, постајући тако подложна искушењима овог света? То је, љубљени у Васкрслом Господу, директно дејство секуларизма! Уколико не отворимо очи своје и не сагледамо стварност, да ли ћемо, свесно или несвесно, постати синови и кћери пропасти уместо светлости! Не дао Бог!

Но, где је Христос Победитељ, ту је и наша нада. Јер, заиста Христова победа над ''последњим непријатељем'' јесте потпуна и коначна победа. Али, до нас је да је својом слободном вољом прихватимо и применимо у нашим свакодневним животима. Јер за нас људе, који смо још увек смртни и грешни, та победа отвара рајска врата, враћа нам наше људско достајанство и целину нашу. Но, ипак, та иста победа захтева од нас свесрдни и истински преображај који потиче из хришћанског подвига, труда и напора, а највише, из љубави – а управо то јесте горење срца! Јер, по речима Св. апостола Павла, ''ако говорим људским и анђеоским језицима, а љубави немам, онда сам метал који звучи и чинеле које одјекују'' (1. Кор.13,1). А начело сваког људског преображаја мора да почне изнутра, са човечијом душом и умом, а то јесте са срцем и разумом. По учењу преподнобног старца Пајсија Светогорца, ''једна чиста, добра помисао има већу моћ од било ког подвига''.

Да би смо остварили наше сопствено васкрсење, свима нам је потребно искрено покајање и очишћење, обраћење Богу кроз духовну обнову и морални препород. Управо до нас јесте да преобратимо сваку невољу и да преобразимо свако искушење, јер по речима Св. Григорија Паламе, ''искушење чисти душу, постаје повод скрушене и веома корисне молитве''. Иначе, уколико све то изостане, нећемо, нажалост, имати будућности, ни у временима која следе ни у вечности Царства Божјег. Наша садашњост јесте наша будућност! Само живот у Христу представља алтернативу раздору и подели, изопачености и корупцији, неморалу и свему што је грех и што доноси смрт, духовну и физичку. Но упркос свему што на нас наилази од злочестивог преко људи, још чешће и преко нас самих, а због свега што нам на Васкрс долази од Распетог и Васкрслог Господа, радујмо се и ликујмо, свагда и од свег срца којe гори победоносним речима:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ваш искрени молитвеник пред Васкрслим Христом,

+ИРИНЕЈ

Епископ аустралијско-новозеландски

Администратор Епархије за Аустралију и Нови Зеланд

       Митрополије новограчаничке