Одржан је тридесети Дечији светосавски камп

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Иринеја, Омладинско и дечије летовалиште је поново покренуто у манастиру Св Саве у Илајну, одржавањем тридесетог Омладинског кампа у организацији Савеза кола српских сестара.

После врло успешне хуманитарне забаве која је одржана у парохијском дому у Гринзбороу пре три месеца, прикупљена средства су утрошена на обнову станова у манастиру које је велика ктиторка, у Господу уснула Јелена Милетић саградила за српску омладину.

Омладинско летовалиште је одржано од 26. до 31. децембра 2010, а дечије од 09. до 15. јануара 2011, и у њима су млади Срби и Српкиње имали прилику да учествују у богослужењима, да слушају наставу веронауке и српске историје, као и да кроз активности у манастиру и ван њега, упознају и утврде знање о својој вери прадедовској и имену српском.

У Омладинском летовалишту, од 26. до 31. децембра 2010. деца су под будим оком и уз занимљива предавања директора Летовалишта, протојереја-ставрофора Саше Радоичића из Мона Вејла (Сиднеј), учила о животу Господа нашег Исуса Христа, о постанку света и Цркве, о доприносу Немањића и осталих великана за утврђење вере код Срба.  Поред о. Саше, предавачи су били и протојереј-ставрофор Милан Милутиновић из Кизбороа (Мелбурн), протонамесник Владислав Шиповац из Гринзбороа (Мелбурн) и ђакон Ђорђе Веселиновић из Брансвика (Мелбрун).

Дечије летовалиште, за оне од 7 до 13 година одржано је како смо горе поменули у празничне дане од 09. до 15. јануара. Као и прве недеље, деца су имала прилике да слушају интересантна предавања и да оче о својој вери, култури и језику и кроз друге занимљиве садржаје. Предавачи у другој недељи били су протојереј-ставрофор Ненад Ђурашиновић из Блектауна (Сиднеј), јереј Саша Стојановић из Хајгејта (Перт) и ђакони Немања Мрђеновић из Блектауна и Ђорђе Веселиновић из Брансвика.

Нажалост, временске неприлике које су захватиле Аустралију донекле су утицале и на Дечије летовалиште па је киша која је четири дана падала без престанка, увелико изменила предвиђени план рада. Деца су имала часове у манастирској сали и храму Светог Алимпија Столпника. У сали су вежбали и црквено појање и духовне песме , а само један леп и сунчан дан који су добили искористили су да посете оближњи град Ђилонг.

Већ традиционални дочек нове године са Владиком Иринејем деца су украсила свечаним програмом који су увежбали уз проту Ненада а свакодневне Литургије и вечерња богослужења добили су посебну димензију због слаткопојања учесника летовалишта који су одговарали за певницом.

На сам дан Светог Василија Великог, Преосвећени Владика Иринеј одслужио је Свету Архијерејску Литургију, затим провео читав дан у раду са децом у Летовалишту. У захвалност за занимљива предавања и титулу „амбасодора летовалишта“ које им је подарио Епископ, деца су обећала да ће се следеће године вратити са по барем још пет до десет пријатеља.

Највећа захвалност за успех овог традиционалног тридесетог Омладинског и дечијег летовалишта без сумње треба изразити организаторкама, чланицама Савезног Кола Српских Сестара, на челу са Душанком Тимотић, Радом Терзић и Радом Миљуш, које су не само организовале Летовалиште и водиле бригу око спремања хране и преноћишта, него и у врло тешким условима вредно радиле сваки дан док су деца боравила у манастиру како би у сваком тренутку најбоље могуће услове за живот и рад имали како деца тако и свештенство и пратеће особље.  У томе су имале свесрдну помоћ и од искусног кувара Миливоја Терзића и чланица Кола Српских Сестара из цркве Св. Николе у Ђилонгу као и вредне ђаконице Керен Веселиновић.

Чланови наше заједнице из Ђилонга, на челу са протојерејем Момчилом Вукшом и целом парохијом ђилонском показали су се као врхунски домаћини деци и свештенству за време њихове посете, те су примили прегршт позива за узвратне братске посете широм ове најпространије српске Епархије на свету.

Ови свакако скромни почеци обнове дечијег Летовалишта и у Викторији уливају наду свима нама, јер ће учесници овог догађаја без сумње бити и учесници црквеног живота, са знањем и искуством које су примили током боравка у манастиру а на којем им могу позавидети не само већина њихових родитеља него и већина наших нараштаја како у дијаспори тако и у отаџбини.

Извор